Председник Републике (Александар Вучић), Председник Владе (Ана Брнабић) и Председник Радне групе „Рио Тинто“ (Зорана Михајловић) данима обавештавају јавност да ништа није потписано, да се чека Студија о утицају експлоатације литијума на животну средину, и да ће се тек тада доносити коначна одлука, нормално: уз уважавање мишљења грађана.
Изненада, уз честитку за Нову годину, Председник Вучић обавештава јавност да би Србија платила одштету од милијарду евра уколико би прекинула пословни контакт са Рио Тинтом, уз напомену да је за то крива претходна власт "због онога шта су потписивали", а не власт СНС-а.
Подсећања ради, приликом доласка у Србију (2004) Рио Тинто је добио могућност да на свој ризик врши истраживања. За случај да се истраживања покажу успешним, Рио Тинто је имао законску могућност да учествује на јавном тендеру или прикупљању понуда за уступање експлоатације пронађеног литијума заинтересованим лицима. Уколико његова понуда не би била најповољнија, Закон му је гарантовао повраћај уложених средстава. То су били законски услови.
Међутим, пре7 месеци - изненада и без консултовања Државног праовобранилаштва које брине о државним-имовинским интересима Србије - Народна скупштина без јавне расправе усваја нове одредбе Закона (чл. 51. и 52.). Тим изменама утврђује се право носиоца истраживања (бившег или будућег) да, без расписивања јавног надметања или прикупљања понуда, има искључиво право на експлоатацију пронађене руде. Да би се створиле могућности за преузимање експлатационог земљишта које није откупљено, по хитној процедури усваја се пропис у вези са експропријацијом. Истовремено се усваја и измена закона о референдуму, како би се на лакши начин обезбедило изјашњавање грађана у вези земљишта итд., а промене правосудних прописа од пре 15 година су узгредне.
Без обзира да ли ће Рио Тинто остати или не, потребно је да се ставе ван снаге чл. 51. и 52. Закона, уз истовремено враћање две одредбе Закона које су биле на снази приликом доласка Рио Тинта у Србију.
Фонд за развој Демократије