Ако смо добро разумели ИЗВЕШТАЈ Г7, са састанка одржаног 14.5.2022. у Вајсенхаусу, Русија је „ничим изазваним и противзаконитим агресорским ратом против Украјине очигледно“ прекршила међународни поредак, основне принципе (самоопредељење, територијални интегритет итд.) и да су војном силом, економском принудом, мешањем и сл. поткопане основне демократске вредности итд.
Из тих разлога, како је наведено, Г7 је одлучан да подржава своје вредности и да брани своје интересе.
Истовремено Г7 позива Србију: да унапреди област права, да у потпуности усклади своју спољну политику са ЕУ уз напомену:
* да Г7 не толерише сецесионистичку политику Републике Српске, која угрожава будућност Босне и Херцеговине и стабилност у региону,
* да у потпуности подржава мандате Високог представника Кристијана Шмита и
* да Србија са Косовом закључи правно обавезујући споразум.
Свесни смо да Г7 може да ствара, решава или одржава проблеме у Украјини или на другом месту, зависно од тога које „вредности“ и/или чије „интересе“ примењује. Зато није изненађење да се у току једног дана највећа земља на свету потпуно изопшти из правног система; да се заплене златне или девизне резерве; да се заплени имовина правних и физичких лица, да се кажњавају правна или физичка лица која одржавају привредне, финансијске, саобраћајне, културне, спортске или неке друге односе са том државом, да се укине слобода штампе и слобода говора, да се покуша са увођењем санкција православном верском поглавару итд.
Поред тога, имамо утисак да су неки закључци Г7 - који директно или индиректно делују на Србију, Републику Српску и Српску православну цркву - нејасни, неосновани, нетачни и да за њих не постоји правни основ. Подсећамо да је, након вишегодишње сатанизације, изолације и нелегалног бомбардовања Србије, закључен Дејтонски споразум. У том времену непосредни учесници и/или сведоци су били немачки канцелари и министри Геншер, Кол, Кинкел, Фишер, Шарпинг и Шредер, који су одлучивали о нашим судбинама.
Пре десет месеци, вероватно у фази припремања „Стратешког компаса“ и нове улоге Немачке, посебно на Балкану, Бундестаг је за Високог представника у БиХ предложио Кристијана Шмита. Без сагласности Србије, Републике Српске и других потписиника Анекса X, неформална група ПИЦ (Савет за имплементацију мира) га је именовала за Високог представника, без обзира што је такво именовање нелегално без потврде Савета безбедности УН.
ОСНОВ ЗА СТВАРАЊЕ НАШЕГ УТИСКА СУ:
Осамостаљивање Донбаса и веза са Русијом
Једностраним одустанком од Споразума - потписаног 21.2.2014. са украјинским опозиционим лидерима (Кличком, Јацењуком и Тјанибоком) уз учешће и присуство шефова дипломатија Немачке Франк-Валтера Штајмајера, Пољске Радослава Шикорског, директора департмана МИП Француске Лорана Фабијуса; и дан касније нелегално смењивање украјинског председника Виктора Јануковича и суспендовања Устава – довели су до осамостаљивања Доњенцка и Луганска.
Накнадна догађања оправдала су страх проруског становништва да ће се над њима, након догађања на „Мајдану“, спровести општа дискриминација: Украјинска православна црква одвојила се 2018. од Московске патријаршије проглашавајући своју самосталност; укинут је закон о језицима; уведена је забрана коришћења руског језика у службеној употреби; забрањена је употреба руског језика у школама, медијима, продавницама, ресторанима, банкама, поштама, на бензинским пумпама, у библиотекама, на железничким станицама, у књигама, филмовима, песмама, комуницирању лекара са пацијентима и сл., иако 35 одсто Украјинаца сматра руски матерњим језиком, док је 65 одсто изјавило да познаје руски језик. Почев од 16.1.2022., на снагу је ступио и закон који уводи ограничења и новчане казне за употребу руског језика у услужном сектору, затворени су телевизијски канали, забрањен је руски интернет и сл., у Донбасу је у протеклих осам година убијено око 14.000 цивила, међу којима око 500 деце.... само зато што су руског порекла.
Позивајући се на Уговор о пријатељству, сарадњи и међусобној помоћи између Руске Федерације и самоопредељених република Доњецк и Луганск, оне су од Русије 23.02.2022. затражиле да им помогне у одбијању агресије оружаних снага и формација Украјине.
Дан после, Русија обавештава јавност да покреће „специјалну војну операцију у Донбасу“, позивајући се на чл. 1 Повеље УН (право народа на самоопредељење) и на чл. 51. Повеље УН (право на самоодбрану док СБ УН не предузме потребне мере да би се одржао међународни мир и безбедност).
Поступак пред Међународним судом правде у Хагу
Другог дана од почетка сукоба, Украјина је затражила од Суда да покрене поступак, да изведе доказе и да Русију осуди за геноцид. С обзиром да и Русија своју интервенцију заснива на оптужби да Украјина већ осам година спроводи геноцид над руским становништвом у Донбасу, и да водеће земље НАТО-а за постизање својих циљева подржавају екстремне националисте и неонацисте у Украјини, овај суд ће вероватно обједињено одлучивати о свим релевантним чињеницама па и о разлозима због којих једино САД и Украјина, годинама, па и 16.12.2021., у Уједињеним нацијама гласају против усвајања резолуције о „борби против глорификације нацизма и неонацизма“, или о проблему страних био-лабораторија у Украјини, који је својом изјавом у америчком Конгресу отворила Викторија Нуланд, заменик државног секретара САД.
Резолуција ГС УН о Руској агресији
Од оснивања Уједињених нација 1945., па до данас, поједини стални чланови СБ УН узроковали су или су учествовали у више десетина ратова и међународних сукоба, па нпр. и у геноциду у Руанди, када је убијено око 800.000 људи. Међутим, СБ никада није оптужио неког свог сталног члана за агресију и сл., јер би за такву одлуку СБ УН морали да гласају сви стални чланови, па чак и члан који је оптужен.
Такву одлуку покушао је недавно да донесе СБ УН против војне акције Русије у Украјини. С обзиром да Русија није гласала против себе, заказана је седница Генералне скупштине УН, на којој је 1. марта 2022. године донета РЕЗОЛУЦИЈА А/Рес-11/Л-1, којом је Русија оптужена за агресију на Украјину.
С обзиром да Повеља УН не превиђа могућност да Генерална скупштина одлучује уместо СБ, ова Резолуција не би била спорна да је ГС УН претходно допунила члан 39. Повеље УН давањем овлашћења Генералној скупштини да одлучује уместо СБ УН у ситуацијама када неко од чланова користи вето.
РЕЗОЛУЦИЈА Европског парламента
У циљу заштите од страног мешања (нпр. утицаја Русије, Србије, Републике Српске, Српске православне цркве итд.) у све демократске процесе у Европској унији, укључујући дезинформације -, Европски парламент је 9. марта 2022. усвојио РЕЗОЛУЦИЈУ (2020/2268/INI), позивајући се на дужност ЕУ и њених чланица да бране своје грађане и инфраструктуру, као и њене демократске системе, од покушаја страног мешања, уплитања преко дезинформација, манипулисања осећањима људи, привредних активности, уметности, музике, књижевних дела, спорта, медија, школске и друге литературе, ангажовања бивших политичара као нпр. Г. Шредера, Ф. Фијона, Ш. Филеа итд.
Тим оптужбама, поред Кине и Русије, обухваћене су Србија, Република Српска и Српска православна црква (нетачно наведена као део Руске православне цркве), под оптужбом да распламсавају сукобе, да деле заједницу доводећи до дестабилизације целог региона, да промовишу и штите традиционалне породичне вредности, да јачају однос између државе и цркве, да сеју поделе међу локалним становништвом, да промовишу пристрасно писање историје итд. На тај начин, Резолуција као да потврђује изјаве Бжежинског и Хантингтона - да је за Нови светски поредак православље неприкладно, и да га треба променити.
ОПТУЖБЕ Г7
Србија није чланица ЕУ и није у могућности и у обавези да у потпуности усклађује своју спољну политику са ЕУ, нити да штити њене интересе на своју штету, нити да примењује санкције према Русији и њеним институцијама, грађанима, привредницима, уметницима, спортистима, филмовима, музици, ТВ и радио програмима, интернету, Руској православној цркви итд., а ПОСЕБНО према Републици Српској, Косову и Метохији, Српској православној цркви итд.
Поред тога, у међувремену се одступило од највећих санкција, уз напомену да је спорна законитост заплене прихода од нафте и гаса, законитост плаћања у рубљама, законитост заплене и коришћења девизних резерви и сл. (америчка министарка финансија Џенет ЈЕЛЕН и председница Европске комисије Урсуле фон дер Лајен у својим изјавама су истакле недостатак правног основа, а Швајцарска влада заузела је став да одмрзне 3,4 милијарде франака услед недостатка основа за блокирање итд.).
У насталој ситуацији, државе, које су безрезервно поступиле по спорним одлукама о санкцијама, су сада су у обавези да надокнаде штету због незаконите блокаде средстава.
Супротно Повељи УН и закључку Г7, којима се гарантује теритиријални интегритет земаља, на Србију се врши стални притисак да призна насилни сепаратизам њене територије Косова и Метохије, на којој су САД бесправно изградиле сталну и највећу војну базу у Европи.
Жеља Републике Српске да се примењује ратом и жртвама створен Дејтонски споразум, Устав БиХ и Анекс X, проглашава се сецесионизмом и разбијањем БиХ па није јасан закључак Г7: „Нећемо толерисати сецесионистичку политику Републике Српске, која угрожава будућност Босне и Херцеговине и стабилност у региону“.
Сагласно закључку Г7 и Повељи УН, којима се гарантује и штити право на самоопредељење, Република Српска има право да се осамостали, што она никада није покушала. Она само жели да се на ентитете и конститутивне народе примене - Дејтонски споразум, Устав БиХ и Анекс X.
Иначе, у циљу стварања унитарне БиХ, која није предвиђена Дејтонским споразумом и Уставом БиХ, нелегални „високи представници“ су својим нелегалним актима, током протеклих 27 година, разграђивали Дејтонски споразум и обесмишљавали Устав БиХ, доносећи акте којима су нелегално преносили надлежности РС на државу БиХ, стварајући унитарну државу. Зато Република Српска жели да се те одлуке ставе ван снаге и то није акт сецесије, већ враћање права гарантованих Дејтонским споразумом.
Поред тога, верујући да ће брже остварити заједничке интересе и помирење, ако сарађује са другим конститутивним народима, Република Српска је у том циљу преносила део својих права и овлашћења на државу БиХ. Међутим, очекивани циљеви се нису остварили и Република Српска, због промењених околности на своју штету, жели да поврати та права и такво понашање није могуће прогласити сецесионизмом.
У том циљу напомиње се:
Супротно правима која по Уставу БиХ и Дејтонском споразуму припадају ентитетима и конститутивним народима, муслимани (који су 27.9.1993. на Конгресу променили назив у „Бошњаци“) свакодневно оспоравају конститутивност српског и хрватског народа и оптужују Србе и Републику Српску. Негативном односу према Србима и трајном удаљавању од помирења доприносе и верски акти:
* „ИСЛАМСКА ДЕКЛАРАЦИЈА“ Алије Изетбеговића са закључком о неспојивости Ислама и неисламских система; о Исламу који садржи принцип уммета, тј. тежњу за уједињењем свих Муслимана у јединствену заједницу вјерску, културну и политичку; о исламском поретку који може да се оствари само у земљама у којима Муслимани представљају већину становништва итд.
* ФЕТВА Вијећа муфтија у вези геноцида у Сребреници од 3.7.2015. у вези односа према Србима;
* ДЕКЛАРАЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НАД БОШЊАЦИМА У СРЕБРЕНИЦИ ЗАШТИЋЕНОЈ ЗОНИ УН-а коју је усвојио Сабор Исламске заједнице 4.7.2015. - којом се указује на колективну одговорност српског народа са тражењем признања да су у име тог народа почињени злочини, укључујући и злочин геноцида, и на обавезу да се српски народ суочи са посљедицама почињенога геноцида;
* САНЏАЧКА ДЕКЛАРАЦИЈА О ЈЕДИНСТВУ МУСЛИМАНА, коју је усвојило Вијеће муфтија Исламске заједнице у Босни и Херцеговини на 18. редовној сједници, одржаној 21. сафера 1440.х.г., односно 30. октобра 2018. године у Новом Пазару, уз напомену да је Исламска заједница главни чувар јединства дина и умета;
* Изјава турског шефа дипломатије: Направит ћемо Балкан, Кавказ, Средњи исток, заједно с Турском, центром свјетске политике у будућности. То је циљ турске вањске политике и ми ћемо то постићи;
* Аманет Алије Изебеговића, дат Ердогану, када га је посетио болесног 18. октобра 2003. године у Сарајеву, само дан прије његове смрти: "Тајип, ви сте потомци султана Фатиха, овај простор је вама у аманет, зато га чувајте"."Чињеница да је Босну дао у аманет Турској манифест је његовог цивилизацијског хоризонта. Јер, Алија је видио и знао да муслимани једино јединствени, у заједништву и солидаришући се једни с другима, могу остварити своју цивилизацијску мисао", рекао је Ердоган, како су пренели турски медији.
Кристијан Шмит – Високи представник:
Г7 може да поставља и подржава Кристијана Шмита кога је Немачка предложила за Високог представника, може да подржава самоорганизовану групу грађана ПИЦ (Веће за имплементацију мира) и необавезујућа „Бонска овлашћења“, може и од Републике Србије и Републике Српске, под претњом санкција или силе, да тражи да их призна, али то неће допринети помирењу у БиХ нити ће ти акти постати легални.
У вези статуса Високог представника изјашњавао се и Уставни суд БиХ, који у Одлуци АП 953/05 од 8.7.2006. године констатује: „Уставни суд подсјећа да је Уред Високог представника (ОХР) водећа организација за цивилни аспект имплементације мира у БиХ. Даyтонским мировним споразумом, који је потписан 1995. године, Високи представник је у име међународне заједнице задужен да надгледа имплементацију цивилних аспеката Мировног споразума у Босни и Херцеговини. Високи представник такођер има задатак да координира активности међународних и цивилних организација и агенција које дјелују у земљи. Високог представника предлаже Управни одбор Вијећа за имплементацију мира, а именовање потврђује Вијеће сигурности Уједињених нација, које је одобрило и Даyтонски мировни споразум као и распоређивање трупа у Босни и Херцеговини“.
Иначе, нису нам познати прописи или међународни споразуми који овлашћују Високог представника да самовласно, супротно Дејтонском споразуму – посебно Уставу БиХ и Анексу X, неосновано доноси или мења одлуке или законе у БиХ, развлашћује и укида ентитете и сл. Ни инсистирање Г7 да Србија спроведе реформе у области права сигурно неће допринети да се признају ове нелегалне одлуке и акти.
Насупрот бројним обећањима да ће Србија постати део ЕУ - утисак је да Србија неће бити примљена у ЕУ.
Још 16.11.2009., на састанку са Председником Тадићем у Берлину, Ангела Меркел се није сложила са жељом Србије да преда кандидатуру за чланство у ЕУ.
Већ следеће године, на састанку премијера, министара иностраних послова, министара одбране и представника НАТО-а одржаном од 28-30. априла 2010. у Братислави, усвојен је „Стратегијски концепт“ са утиском, да НАТО убудуће може да интервенише изван земаља чланица без мандата СБ УН, а да парламенти Немачке и других земаља о томе нису претходно одлучивали.
По завршетку Конференције, у званичном ИЗВЕШТАЈУ поднетом немачком Канцелару Герхарду Шредеру 02.05.2000., Вили Вимер (Потпредседник парламентарне скупштине ОЕБС, државни секретар у немачком министарству одбране, посланик ЦДУ у Бундестагу и експерт за безбедност) наводи:
* није оспоравана тврдња да је НАТО приликом напада на Савезну Републику Југославију прекршио међународно право ….(Напомена: У "Цајт-Матинеу" од 9.3.2014., бивши канцелар из партије СПД Герхард Шредер признао је да је бомбардовањем Југославије прекршено међународно право, да је одлука донета свесно иако је рат био илегалан), што потврђује и Берлински суд у Пресуди Дс 46/99.;
* да Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО-а, да је Рат против Савезне Републике Југославије вођен да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата,
* да се тамо морају стационирати амерички војници, те
* да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945. године,
* да би ваљало да се приликом садашњег ширења НАТО поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства - и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство,
* да због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском....
Три године касније (22.2.2003.) Председник Владе Србије Зоран Ђинђић имао је састанак у Немачкој са Михаелом Штајнером и Герхардом Шредером. Говорећи о Косову и границама Србије, Шредер му је рекао: „Србија никада неће бити део Европске уније. Границе Европске уније су границе Аустроугарске монархије, плус фронт према Русији“
Осамнаест година касније (15.6.2021.), према саопштењу Министарства унутрашњих послова Србије, датом након састанка Министра Александра Вулина са послаником Бундестага и чланом Одбора за одбрану у немачком парламенту Александром Нојем, цитира се изјава Александра Ноја - да политика Брисела није искрена према Србији и да ЕУ не жели земље Балкана у своме пуноправном чланству, посебно не Србију.
Из наведених разлога предлажемо да неосновано оптужену Србију, Републику Српску и самосталну Српску православну цркву ослободите сатанизовања, притисака, претњи, уцена и сл. и помогнете Србији и Републици Српској да санирају штету због вишегодишње међународне сатанизације, изолације и бомбардовања без одлуке СБ УН.
С поштовањем,
Фонд за развој Демократије