Ujedinjene nacije
SAVET BEZBEDNOSTI
405 East 42nd Street, New York,
NY, 10017, USA

Iako su Srbija (bivša SRJ), Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, Federacija BiH i Hrvatska još 21.11.1995. u Dejtonu zaključile međusobni »UGOVOR O CIVILNOJ IMPLEMENTACIJI MIROVNOG SPORAZUMA« - Aneks 10 (u daljem tekstu "Ugovor") i dalje vlada nestabilnost. BiH je pod protektoratom, koji je prema zvaničnim saopštenjima trebalo da se okonča još u martu 2007. godine putem prenošenja nadležnosti sa OHR-a na organe BiH i na Kancelariju EU. Neočekivano i bez objašnjenja, javnost je saznala da su politički direktori Upravnog odbora, neke neformalne grupe lica "PIC", u Briselu utvrdili zahteve koji se moraju prethodno ispuniti. Ti zahtevi nazvani su „PROGRAM 5+2“, izgledaju kao tzv. "nemogući uslov" pa se, prema našem iskustvu, najverovatnije neće sprovesti. To će najverovatnije da prouzrokuje još veću nestabilnost.

Iz navedenih razloga, radi se o pitanjima, događanjima i informacijama od izuzetnog javnog značaja. Stoga predlažemo da ovaj materijal sa aneksom, kao materijal SB UN, dostavite svim članicama SB UN u cilju upoznavanja i davanja traženih odgovora.

Fond za razvoj Demokratije

Annex

1. U cilju uklanjanja posledica nedavnog rata, Srbija (bivša SRJ), Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Federacija BiH, kao ugovorne strane, zaključile su »UGOVOR O CIVILNOJ IMPLEMENTACIJI MIROVNOG SPORAZUMA«. Taj »Ugovor«, zaključen 21.11.1995. godine, priključen je Dejtonskom sporazumu kao Aneks 10.

2. Pošto se radi o obimnim i složenim zadacima, u članu II, pod nazivom »Mandat i metode koordinacije i saradnje«, predvidele su funkciju »Visokog predstavnika«, kao lica koje će nadgledati, omogućavati i koordinirati ugovorene aktivnosti. Zbog autoriteta SB UN, ugovorne strane zatražile su od SB UN da, svojom rezolucijom, imenuje Visokog predstavnika, koji će biti i konačni autoritet za tumačenje »Ugovora«.

3. Prihvatajući zahtev i želju ugovornih strana, SB UN doneo je 15.12.1995. godine Rezoluciju 1031, kojom je imenovao Karla Bilta da, saglasno uslovima i ovlašćenjima iz »Ugovora«, bude prvi Visoki predstavnik.

4. Prema raspoloživim informacijama, od tada naredne Visoke predstavnike više nije imenovao SB UN svojim rezolucijama, kako su to »Ugovorom« utvrdile i od SB UN zahtevale ugovorne strane, već je neka samozvana i neformalna grupa lica, pod nazivom ambasadori ili politički direktori Upravnog odbora Veća za implementaciju mira (PIC), počela da samovlasno i arbitrarno postavlja naredne Visoke predstavnike. Ta grupa se samoizabrala 9.12.1995. u Londonu, dodeljujući sebi neograničena ovlašćenja. Ta neformalna grupa - PIC - nije predviđena Dejtonskim sporazumom niti je ikada odobrena ili prihvaćena od strane Srbije, Republike Srpske i ostalih ugovornih strana iz »Ugovora«.

5. Počev od tada, postupajući takođe samozvano, arbitrarno, bez ikakve kontrole ili odgovornosti, ta grupa je održala mnoge sastanke (npr. u Firenci, Beču, Briselu, Madridu, Njujorku, Sarajevu itd.). Najvažniji i najsudbonosniji sastanak za teritoriju bivše Jugoslavije održan je u Bonu 10.12.1997. godine. Tom prilikom, ova samozvana i neformalna grupa, predložila je i sama usvojila »ZAKLJUČKE« - sudbonosne i obavezujuće za stabilnost i privredu BiH, posebno za Srbiju, Republiku Srpsku i AP Kosovo i Metohiju. Visoki predstavnici, posebno počev od Pedija EŠDAUNA, Kristijana Švarc-Šilinga i sada Valentina INCKA smatrali su ove »ZAKLJUČKE« obavezujućim za donošenje njihovih odluka, jer su pomislili da im daju neprirodnu moć i suprematiju nad domaćim i međunarodnim pravnim poretkom.

6. Samovlasno tumačeći i primenjujući te »ZAKLJUČKE«, visoki predstavnici su uzurpirali i nadležnosti: Parlamentarne skupštine BiH, Ustavnog suda BiH kao i svih drugih organa na teritoriji BiH ili njenih entiteta. To su činili svojim odlukama (decision), koje su objavljivali u službenim glasilima -, kojima su menjali entitetske ustave, donosili i menjali zakone, smenjivali izabrane funkcionere i državne službenike - zabranjivali im pravo na novčanu pomoć zbog nezaposlenosti, zabranjivali im učešće na izborima, blokirali im bankarske račune, oduzimali im sva građanska prava (capitis deminutio maxima) i lična dokumenta, i sve to, kao u vreme inkvizicije, bez prava na žalbu i sl. Sve to je učinjeno, iako u svojim odlukama Ustavni sud BiH navodi da član II/2 Ustava BiH garantuje neposrednu primenu međunarodnih standarda, kao npr: »Prava i slobode predviđeni Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenim protokolima direktno se primenjuju u BiH«. Protivpravnost i apsurd su utoliko veći, jer su Ustav BiH sa citiranom ustavnom odredbom sastavni deo "Dejtonskog sporazuma" (Aneks 4).

7. Kako su konstatovali svi sudovi: Ustavni BiH, upravni, okružni pa i Evropski sud za ljudska prava, protiv takvih odluka Visokih predstavnika ne postoji mogućnost izjavljivanja prigovora, žalbi, tužbi, apelacija kod Ustavnog suda, predstavki kod Evropskog suda za ljudska prava i sl.(!) Sve instance, pa i Evropski sud za ljudska prava, oglašavali su se nenadležnim za ovakve odluke Visokih predstavnika. Primera radi, Ustavni sud BiH u jednoj odluci navodi da se radi o instituciji međunarodnog karaktera.

Međutim, takva situacija je u direktnoj suprotnosti sa Evropskom konvencijom za ljudska prava (i to čl. 6, 13 koji garantuju pravo na pravično suđenje i pravo na delotvoran pravni lek), a suprotna je i Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima (čl. 2 i 14.), a to su osnovna prava imperativnog međunarodnog prava (ius cogens) kao univerzalno prihvaćeni principi.

8. Takvo nesavesno i nelegalno ponašanje Visokih predstavnika, i kršenje osnovnih ljudskih i građanskih prava targetiranih lica i građana BiH,  stvorilo je još veće podele, probleme, nesigurnost i nestabilnost, koje ubrzano vode raspirivanju mržnje i raspadu BiH. To je bio razlog da je reagovala i VENECIJANSKA KOMISIJA objavljivanjem alarmantnog »Izveštaja o ustavnoj sutuaciji u BiH i ovlašćenjima visokog predstavnika« (12.3.2005.). U Izveštaju su navedene brojne nelegalnosti u radu Visokih predstavnika, i citirana je Rezolucija 1384 Parlamentarne skupštine SE:

»13. Opseg OHR-a je takav da, u svakom smislu, predstavlja vrhovnu instituciju sa ovlašćenjima u BiH. U vezi s tim, Skupština smatra da je nepomirljivo sa demokratskim principima da OHR bude u stanju da donosi izvršne odluke, a da za njih ne snosi odgovornost, niti obavezu da opravda njihovu validnost, a da pri tome nema pravnog lijeka...«

Na kraju, pod tačkom 84. Venecijanska komisija navodi da Visoki predstavnik svoja ovlašćenja crpi iz »Ugovora«, odnosno Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma pa pod tačkom 100. svojih zaključka Komisija navodi: da praksa korišćenja Bonskih ovlašćenja ne odgovara demokratskim principima.

9. Verovatno u cilju ublažavanja iznuđenih negativnih reakcija, tri meseca kasnije, politički direktori Upravnog odbora Veća za implementaciju mira (PIC), na svojoj sednici održanoj u Sarajevu 22. i 23.6.2006. obaveštavaju javnost - da je u interesu svih - da Bosna i Hercegovina preuzme punu odgovornost za svoje poslove, da se očekuje zatvaranje Ureda Visokog predstavnika do 30. juna 2007. godine, kada će ovlašćenja OHR-a preuzeti organi BiH i deo EUSR (Kancelarija specijalnog predstavnika EU).

10. Očekivani prestanak rada OHR-a nije se desio, niti će se desiti, sudeći po Kristijanu Švarc-Šilingu, koji je 23.3.2007. godine iznenadio javnost objavljujući svoj obavezujući, anahroni NALOG – u kome neposlušnim građanima i institucijama poručuje:

»Svaku radnju koju preduzme bilo koja institucija ili organ u Bosni i Hercegovini u cilju uspostave domaćeg mehanizma kontrole odluka visokog predstavnika donesenih prema njegovom međunarodnom mandatu, visoki predstavnik će smatrati pokušajem da se ugrozi provedba civilnih aspekata Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, i sama po sebi će se smatrati ponašanjem kojim se ugrožava takva provedba. Ovaj Nalog stupa na snagu odmah i odmah se objavljuje u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine, Službenom glasniku Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine i u Službenom glasniku Republike Srpske. Sarajevo, 23. marta 2007. Dr. Christian Schwarz-Schilling – Visoki predstavnik«.

11. Pored pomenutog »NALOGA« K. Š. Šilinga i drugih javno objavljenih odluka, ovakav položaj potvrđuje i nedavni intervju Visokog predstavnika Valentina INCKA, dat BBC-u, objavljen 19.12.2020. godine u kom Incko objašnjava: »Opis posla Visokog predstavnika definišu Bonska ovlašćenja iz 1997. godine, kojima je razrađeno ono što je u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma zapisano dve godine ranije … Poslednjih 10-12 godina nismo koristili ova ovlašćenja, a i međunarodna zajednica mi ne daje neku podršku da ih koristim«.

12. Umesto najavljenog i očekivanog zatvaranja OHR-a i prenosa nadležnosti na organe BiH i na Kancelariju EU - politički direktori Upravnog odbora PIC-a, na sastanku održanom u Briselu 26. i 27. februara 2008., objavili su posebne zahteve koji moraju da se ispune pre zatvaranja OHR-a. Te zahteve nazvali su »PROGRAM 5+2«. Čak i da se neki od ovih zahteva ispune, prema sadašnjim okolnostima, barem dva se u dogledno vreme neće ispuniti, što možda poneko planira i priželjkuje, a to su dobijanje od Upravnog odbora PIC-a:
Iako se iz IZVEŠTAJA Venecijanske komisije i sl. može zaključiti da su uslovi za ukidanje funkcije Visokog predstavnika postojali još pre 16 godina, ostaje pitanje: da li su Visoki predstavnik i Upravni odbor kome on predsedava zainteresovani da se ukine njegova funkcija i nelegalna uloga "PIC-a"?
13. Ukoliko su uzroci postojećih situacija na Kosovo i Metohija i u BiH slični, i ukoliko se rešavaju na sličan ili istovetan način, onda će i rezultati biti slični, a to je: trajna i rastuća nestabilnost sa rastućim podelama iz verskih, regionalnih i drugih razloga. To nije cilj naroda koji žive na području bivše Jugoslavije, ali je pitanje da li se stvaranje i održavanje nestabilnosti na ovom području koristi u međusobnom utvrđivanju pozicija velikih zemalja?
Ni naš tridesetogodišnji rad, sa više stotina analiza, komentara, ustavnih i drugih postupaka nije dovoljan da razumemo šta se i zašto dešava na našem području?
Kako se radi o događanjima od šireg javnog i za nas sudbonosnog značaja, u nedostatku pouzdanih informacija, želimo da ovaj material distribuirate svim članovima SB UN u cilju davanja odgovora na sledeća pitanja:
  1. Da li je SB svojom rezolucijom, osim Karla Bilta, imenovao i ostale visoke predstavnike – npr.: Pedi Ešdauna, Kristijana Švarc- Šilinga i Valentina Incka?
  1. Da li je SB svojom rezolucijom preneo ovlašćenja koja je dobio od ugovornih strana na neko drugo lice ili telo?
  1. Da li visoki predstavnici imaju status međunarodnih organa ili su punomoćnici ugovornih strana, postavljeni na njihov zahtev od strane trećeg lica i sa ovlašćenjima i imunitetom utvrđenim »Ugovorom« (Aneks 10)?
  1. Da li je SB svojom rezolucijom prihvatio zaključke Londonske, Bonske, Madridske i drugih konferencija?
  1. Da li je SB svojom rezolucijom ovlastio visoke predstavnike da, pored Mirovnog sporazuma, prema svome nahođenju, mogu primenjivati »Bonske, Londonske, Madridske i druge zaključke PIC-a«
  1. Da li je SB svojom rezolucijom utvrdio da su odluke visokih predstavnika - iznad svih pravnih sistema i da ne podležu bilo kakvoj domaćoj kontroli, Ustavnom sudu BiH, kontroli SB UN, Evropskom sudu i sl?
  1. Da li je SB svojom rezolucijom odobrio PROGRAM 5+2 Upravnog odbora PIC-a od 23.2.2008., koji sadrži 7 zahteva, koje organi BiH moraju ispuniti pre zatvaranja OHR-a?
  1. Da li Srbija, Republika Srpska i druge ugovorne strane »Ugovora o civilnoj implementaciji mirovnog sporazuma« (Aneksa 10.) mogu učestvovati u predlaganju ili donošenju odluka: kojima se menjaju ovlašćenja visokih predstavnika; kojima se vrši izbor ili razrešenje visokih predstavnika; kojima se vrši transformacija ili prestanak rada OHR-a i sl.?
  1. Da li visoki predstavnici imaju obavezu da se konsultuju sa ugovornim stranama (vlastodavcima), da im podnose predloge planova i odluka, da im podnose periodične izveštaje o radu i sl.?
Fond za razvoj Demokratije