Srbi dugoročno imaju iracionalnu destruktivnu politiku i način razmišljanja, govore o „mirnoj disoluciji“, najavili su formiranje timova za pregovore i, kao što se i moglo očekivati, ovakav razvoj događaja uzburkao je stranke sa sedištem u Federaciji, posebno bošnjačke stranke – konstatuje Incko i nastavlja:
„Kao visoki predstavnik, želim biti jasan: Dayton ne daje pravo entitetima da se otcijepe“ i posebno naglašava medijatorske napore američkog ambasadora Erika Nelsona u vezi sa Mostarom. Tom prilikom Incko nije komentarisao i sporio nedavnu izjavu ambasadora SAD u BiH Nelsona da Srbi žele da se vrate na „retrogradni izvorni Dejton“, pa, negirajući samog sebe, ističe da se „na stolu nalaze sankcije zbog destabilizacije Dejtonskog mirovnog sporazuma“.
Navodno brinući o interesima Srba, Incko kritikuje Srbe da su „posudili 300 miliona eura prodajom obveznica na londonskoj berzi, jer nisu htjeli prihvatiti lako rješenje i reforme koje je predložio MMF“. Međutim, tom prilikom Incko ne saopštava da su ultimativni uslovi MMF-a podrazumevali napuštanje Dejtonskog sporazuma i samoukidanje Republike Srpske.
Opsednut negativnim stavom prema Srbima, čak i kada pominje ulogu hrvataske stranke HDZ u BiH, Incko navodi: „Federaciju su SNSD-ovi partneri iz HDZ BiH uspjeli zakočiti“.
„Ako se takvi negativni trendovi nastave“, konstatuje Incko, „pitanje za međunarodnu zajednicu uskoro će biti: Koliko dugo se može tolerirati ovakvo destruktivno ponašanje i koliko dugo se gospodin Dodik i njegovi saveznici u RS-u i drugdje mogu smatrati partnerima“, i nastavlja: „Multietničko i raznoliko društvo koje je postojalo prije sukoba skoro je nestalo, a sve je teže braniti očuvanje multietničkih prostora i oduprijeti se stvaranju monoetničkih“.
Ipak, Incko je optimista pa zaključuje: „Svakako nije tačno da ljudi ovdje ne mogu živjeti zajedno…“. Na takav njegov zaključak nije delovala izjava šefa nemačke Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horsta Zehofera da je „multikultularizam mrtav“, kao ni izjave nemačke kancelarke Angele Merkel: „Projekat multikulturalizma je propao. Apsolutno propao! (...) „Naš pristup multikulturalnosti koji se svodi na poziv ‚hajmo sad živjeti jedni s drugima i biti sretni‘, doživio je neuspjeh, potpuni neuspjeh."
Opravdavajući raspad Jugoslavije, učesnice tog raspada ubeđivale su svet da je zajednički život bio nemoguć, da je Jugoslavija veštačka tvorevina itd. A sada, to što je uzrokovalo raspad Jugoslavije sa stravičnim posledicama, za Incka nije nerešiv problem. Nakon 11 godina obavljanja funkcije Visokog predstavnika, on članovima SB UN nudi plan koji se pod prinudom i daljim drastičnim propisa može sprovesti – pa navodi:
„Međunarodna zajednica mora zadržati sve instrumente koji joj stoje na raspolaganju da riješi potencijalnu prijetnju, uključujući i izvršne ovlasti visokog predstavnika (Bonska ovlašćenja)…Treba da priznamo da je tempo napretka usporen jer smo isuviše brzo odlučili da promijenimo svoj robustan pristup u BiH… treba da nađemo način da prema njima zauzmemo čvršći stav i da istovremeno idemo mimo njih – između ostalog i nalaženjem novih partnera… Da zaključim! Dobra vijest je da u BiH postoje i progresivne snage sa kojima možemo stvoriti partnerski odnos i koje žele normalizaciju svoje zemlje.“
Zašto Bosna i Hecegovina nije nikada bila suverena država, i zašto je nemoguće sprovesti predloženi plan, odgovori se možda nalaze u sledećem:
Ukoliko je istina - da u islamu svi muslimani čine jedan organizam (ummat al-mu'mimin) i da građansko-verski rat u Bosni i Hercegovini smatraju džihadom ili ratom za oslobođenje muslimanske teritorije na Balkanu, onda je lakše razumeti Inckov zaključak - da je navedeni razvoj događaja u BiH uzburkao „stranke sa sjedištem u Federaciji, posebno bošnjačke stranke“…
Pored brojnih činjenica, na takav zaključak upućuje i izjava Tajipa Erdogana - da je Aliju Izetbegovića posetio 18. oktobra 2003. godine u Sarajevu, samo dan pre smrti, kada mu je prvi predsednik BiH kazao: "Tayyip, vi ste potomci sultana Fatiha, ovaj prostor je vama u amanet, zato ga čuvajte. (…) “Činjenica da je Bosnu dao u amanet Turskoj manifest je njegovog civilizacijskog horizonta. Jer, Alija je vidio i znao da muslimani jedino jedinstveni, u zajedništvu i solidarišući se jedni s drugima, mogu ostvariti svoju civilizacijsku misao", rekao je Erdogan, a prenose turski mediji. (…) „Naravno da to nikada nećemo ostaviti. Ovo su sve spomenici koji su kruna naše civilizacije. Ta civilizacija ih je tamo podigla kao razlog postojanja. Od 15. stoljeća pa na ovamo", kazao je Erdogan (Klix.ba – 21.10.2017, https://www.klix.ba/vijesti/bih/erdogan-nikada-necemo-ostaviti-bih-koju-mi-je-alija-dao-u-amanet/171021079 )
U poslednjem obraćanju, da bi ubedio članove SB UN u tačnost svojih sugestivnih zaključaka, Incko navodi:
„Ako biste vi ili ja ili bilo ko drugi ustali i rekli da želimo podijeliti svoju zemlju, bili bismo nazvani izdajnicima, secesionistima ili pobunjenicima, možda i uhapšeni“.
Možda je to tačno, možda je u Inckovoj domovini Austriji zabranjeno i puštanje glasne muzike, pecanje ribe bez dozvole i sl. ali nismo primetili da je njegova domovina snosila posledice za nanošenje štete Srbima:
- priznanjem NDH na Bečkoj konferenciji 22.4.1941. od strane Austrije;
- tokom okupacije i ratova koje je vodila na teritoriji Srbije i BiH;
- za učešće u nelegalnom razbijanju Jugoslavije i Srbije,
- za nelegalno priznanje Bosne i Hecegovine (16.1.1992.);
- za nelegalno priznanje Kosova (20.2.2008.)….
Pored toga, njegovoj domovini, a ni zemljama koje su ga postavile na funkciju Visokog predstavnika u BiH, nije smetalo pismo koje je nedavno uputio Predsedniku Skupštine Republike Srpske (27.1.2021.) u kome je Srbe optužio za kolektivnu odgovornost i krivicu.
Nije nam poznato, da li je Incku poznat čl. 316. austrijskog Krivičnog zakonika koji predviđa kaznu od 6 meseci do 5 godina za svakoga ko deluje da nasilno promeni ustav strane države, ili preti upotrebom sile, ili da se odvoji područje koje pripada stranoj državi?
Kada bismo se vratili malo više unazad, možda bismo naišli na još neke informacije, možda netačne, kao npr.:
- da je Austrija, 1688. godine, nakon zauzimanja Beograda, skoro sve Jevreje proterala u zarobljenički logor u Nikolsburg, u Moravskoj, a njihove sinagoge i škole su porušene; da je 1697. prilikom zauzimanja Sarajeva muškarce, žene i decu povela gole i bose u ropstvo, u sabirni logor kraj tvrđave u Osijeku, da je 9.5.1945. godine od 250.000 Austrijanaca jevrejskog porekla ubijeno 65.000 u konc-logorima i autrijskom Mathauzenu, dok su ostali proterani ili su pobegli...
- da je tužilac Franjo Svara , u postupku protiv Gavrila Principa, optužio 24 osobe za veleizdaju, tvrdeći da su na silu hteli da otcepe BiH od Austrougarske i pripoje je Kraljevini Srbiji, iako je Principov advokat Rudolf Cistler istakao da BiH nije u sastavu monarhije, da aneksija nije ratifikovana u austrijskom i ugarskom parlamentu itd.
- da je Đani de Mikelis dao intervjuu rimskim novinama (dec. 1990., objavljen 4.-8.2.94. u listu Politika) u kome kaže: "Tada u igru ulazi Austrija, tačnije Narodnjačka partija i njen lider Buzek. Krajem 1990. Buzek odlazi u Ljubljanu gde se sreće sa Peterleom i njegovim demohrišćanima i poziva ih na otcepljenje. 'Idite i ne obazirite se na De Mikelisa, na EZ, Austrija će Vas podržati, a mi ćemo privući i Nemačku'".
- da je Alojz Mok Ministar inostranih poslova Austrije izjavio 25.6.1991.: "Srbija nije primereno kažnjena za sve što je prouzrokovala na prostorima bivše Jugoslavije" (N.BORBA, 14.08.98.) itd.
Da li Incko nije imao poverenje u članove SB UN, ili iz drugih razloga, ali čini nam se da bi bilo bolje da je svoja saznanja sa dokazima saopštio članovima SB UN – pa da oni sami donesu zaključke. Kako to nije učinio, nabrajamo neke nepomenute informacije koje presudno deluju na neostvarivanje očekivanog suživota u BiH. Predlažemo Sekretarijatu SB UN da sam proveri osnovanost tih informacija, ili zatraži od Incka da ih proveri i da se izjasni:
- ISLAMSKA DEKLARACIJA Alije Izetbegovića iz 1970. godine, u kojoj stoji da „nema mira ni koegzistencije između ‚islamske vjere‘ i neislamsklih društvenih i poličkih institucija“, da se islamski poredak može ostvariti u zemljama u kojima Muslimani predstavljaju većinu stanovništva;
- FETVA Vijeća muftija u Sarajevu od 3.7.2015. godine, u kojoj se navodi: radnje terora, ubijanja i proterivanje muslimana u zaštićenoj zoni Srebrenice i Žepe, i sa islamskog prava, kvalifikuje genocidom nad muslimanskim bošnjacima; kojom obavezuje svakog muslimana i muslimanku da čine što je u njihovoj moći kako bi se posledice Genocida otklonile …
- DEKLARACIJA O GENOCIDU NAD BOŠNJACIMA u Srebrenici zaštićenoj zoni UN-a od 4.7.2015. godine Sabora Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, u kojoj se navodi: najoštrije osuđuje genocid nad Bošnjacima, muslimanima u Srebrenici, planiran od strane velikosrpske politike; koga su povele srpske vojne i policijske snage s direktnom pomoći Srbije i Crne Gore, koji genocid je osim u Srebrenici, počinjen i u : Brčkom, Prijedoru, sanskom mostu, Ključu, Bijeljini i Bosanskom Novom; Deklaracija pominje kolektivnu odgovornost srpskog naroda za priznanje da su u ime tog naroda počinjeni zločini, uključujući i zločine genocida, stoga i na obavezu da se srpski narod suoči sa posledicama počinjenog genocida…
- Uklesanim rečima na centralnom obeležju Potočarima: „U ime Boga Milostivog, Samilosnog molimo Te Bože Svemogući, Neka tuga postane nada NEKA OSVETA BUDE PRAVDA ...„
- PROGRAMSKA DEKLARACIJA VII Kongresa SDA od 14.9.2019. godine, koja se odnosi na posvećenost ostvarivanju glavnog cilja – izgradnji suverene, celovite države na celoj njenoj teritoriji - što podrazumeva ukidanje entiteta Republika Srpska itd.
- TABLA na Vijećnici u Sarajevu sa tekstom: „Na ovom su mjestu srpski zločinci u noći 25/26 8 1992. godine zapalili Nacionalnu Univerzitetsku biblioteku Bosne i Hercegovine...“.
- IZJAVA nemačkog Saveznog ministra odbrane Rudolfa Šarpinga 30.6.1995. godine u Bundestagu - prilikom usvajanja odluke da Nemačke vojne snage, prvi put posle Drugog svetskog rata, mogu intervenisati izvan Nemačke i to baš protiv Srba:
„Nemačka prošlost deluje na umove srpskih vojnika. Upravo u pogledu Bosne i Hercegovine, želim da vam skrenem pažnju na činjenicu da se tu ne bavimo samo zverstvima koja su karakterisala Drugi svetski rat u celini. Ko se priseti istorijskog iskustva, videće da je nemačko delovanje u Jugoslaviji, a posebno u Bosni, imalo vrlo posebne okolnosti. Na primer, nacistički režim i posebno vođstvo SS-a tesno su se udružili sa muslimanskim Bosancima tokom Drugog svetskog rata. Od njih je formirana čitava Waffen-SS divizija, isključivo u svrhu borbe protiv srpskih partizana. Iskoristivši tradicionalnu mržnju muslimana prema hrišćanskim Srbima, koji su činili veliku masu Titovih partizana, Waffen-SS je uspeo da brzo regrutuje hiljade mladih muslimana‘, piše autor standardnog rada o Waffen-SS-u, američki istoričar Štajn. Zverstva koja su počinili ‚sjajni Bošnjaci‘ - to je formulacija Hajnriha Himlera - čak su zbunila one koji su inače imali malo primedbi na brutalnost. U tom kontekstu možda je malo razumljivije zašto se rizik od nemačkog učešća u sećanju srpskog naroda smatra tako velikim...“. (https://dip21.bundestag.de/dip21/btp/13/13048.pdf ).
Za razliku od Incka, koji je opsednut Srbima, hrvatska predsednica Grabar ukazala je 2016. godine - da se treba suočiti sa činjenicom da se u Bosnu i Hercegovinu vraća hiljade boraca takozvane Islamske države. Strah od Bosne i Hercegovine ima i francuski predsednik Makron, koji je novembra 2019. godine izjavio:: "(...) ako ste zabrinuti za ovu regiju, glavno pitanje nisu Sjeverna makedonija ni Albanija nego Bosna I Hercegovina. Ona je tempiranja bomba koja kuca tik uz Hrvatsku i koja se suočava s problemom povratka džihadista”.
- Iskusni Kisindžer, u Ekspozeu pred Spoljno-političkim komitetom američkog Senata jula 1995. godine izjavio je:: “Moje je mišljenje da Bosna nikada nije trebalo da bude uspostavljena kao država, jer nikada nije bilo bosanske države“.
- Tokom Bratislavske konferencije američkog Stejt departmenta i Američkog instituta za istraživanje javnih politika (American Enterprise Institute) održane 28-30. aprila 2000. godine, na kojoj su učestvovali premijeri, ministri spoljnih poslova, ministri odbrane i lični predstavnik vrhovnog komandanta NATO-a, konstatovano je: „Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata… te da se tako nadoknadi ono što je propušteno 1945. godine“.
- Nedavna Izjava Bakira Izetbegovića: “Radije bih danas umro nego dopustio da genocidaši zavladaju delom Bosne i Hercegovine. Definitivno. To vam govorim danas (20.4.2021.) za ramazan“.
Inače, Srbima, kojih je ubijeno oko dva miliona u genocidnim zločinima Austrije, Nemačke, Hrvatske, Italije itd., tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i tokom nasilnog razbijanja Jugoslavije 1991-95 godine, i koji su imali dva antifašistička pokreta, garantovana su razna prava - npr.: Poveljom UN (da ne mogu da budu diskriminisani tj. "Untermenschen", da imaju pravo na kolektivnu samoodbranu, čak i pod posebnim uslovima - jer su bili žrtve agresije...).
Fond za razvoj Demokratije