Nakon atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića u policijskoj akciji SABLJA - koja je trajala od 12.03. do ukidanja vanrednog stanja 22.04.2003., neustavno ukinute građanske slobode i procesna prava.

Tokom akcije SABLJA privedeno je oko 11.665 lica, 2.700 zadržano je u pritvoru, protiv 4.000 lica podneta je krivična prijava.… Međutim, pritvorenim licima, suprotno zakonima, Ustavu i prihvaćenim međunarodnim konvencijama, bila su suspendovana osnovna ljudska prava, pa čak i pravo da imaju branioca. To je bio razlog što je Fond za razvoj demokratije zatražio od Ustavnog suda Srbije 12.3.2003. godine da, do okončanja sudskog, obustavi od primene osporene propise.

Nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, dana 12.3.2003. godine v.d. predsednika Republike Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Srbiji, koje je trajalo do 22.4.2003. godine. Tokom masovnih hapšenja, došlo je do suspendovanja propisa kojima je garantovano ostvarivanje osnovnih ljudskih prava. (Ustava Republike Srbije, Ustavne povelje SCG, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Deklaracije o ljudskim pravima, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao drugih međunarodnih akata kojima se garantuju ljudska prava i slobode).

To je bio razlog da Fond za razvoj Demokratije zatraži od Ustavnog suda Srbije da, u hitnoj proceduri, pokrene postupak i utvrdi da su članovi 15b, 15v i 15g Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (Sl.gl. RS,br.42/2002-39/2003) i Zakon o krivičnom postupku suprotni obavezujućim propisima.

Navedenim članovima dopušteno je:

da pritvoreno lice ne mora biti privedeno istražnom sudiji; da lišenje slobode može trajati devet meseci; da u tom periodu pritvoreno lice ne bude privedeno sudu; da braniocu može da se uskrati pravo uvida u istražne spise; da pritvor može da se odredi u Posebnoj pritvorskoj jedinici u trajanju od 3 meseca; da ministar za unutrašnje poslove može da produži ovaj pritvor za još 30 dana; da sudija Posebnog odeljenja može da odredi protvor od 3 meseca; da nije predviđena žalba preventivno zadržanih ili pritvorenih lica…

Po oceni Ustavnog suda, učinjeno je verovatnim da bi primena osporenih odredbi mogla da izazove neotklonjive štetne posledice, pa je već 5.6.2003. godine doneo REŠENJE I U-166/2003 u kome navodi:

„Obustavlja se izvršenje pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu čl. 15v, 15g i 15d Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (Sl.gl. RS,br.42/2002-39/2003), do donošenja konačne odluke Ustavnog suda“. Link (REŠENJE I U-166/2003)

Šest godina kasnije ili 6.7.2009. godine, Ustavni sud doneo je ODLUKU gde pod tačkom 3. konstatuje: „Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti čl. 15b, 15v i 15g, 15d i 15đ Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala“ (Sl.gl. RS,br.42/2002-39/2003), Link (ODLUKA I U-166/2003)