Postupajući po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za genocid - Međunarodni sud pravde doneo je 2007. godine Presudu kojom je utvrdio da Srbija nije učinila genocid, ali nije odlučio o sudbini tužbe za genocid protiv Crne Gore.
Prema spisima Međunarodnog suda pravde, na raspravi održanoj 24.4.2006. godine, Vlada Bosne i Hercegovine zatražila je od Suda da presudi i utvrdi da su Srbija i Crna Gora preko svojih organa, odnosno tela pod svojom kontrolom, prekršile svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida namernim i delimičnim uništavanjem nesrpske nacionalne, etničke ili verske grupe u okviru, ali i izvan teritorije BiH, uključujući posebno muslimansko stanovništvo…
Međutim, već sledećeg meseca maja - na osnovu lex specialisa, Zakona o referendumu o državno-pravnom statusu i uz pomoć Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika Ksavijera Solane (Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU) i Františeka Lipke (nezavisnog predsedavajućeg crnogorske Referendumske komisije) održava se referendum u vezi nezavisnosti Crne Gore. Sa razlikom od oko 2400 glasova i sa neustavnom skupštinskom Odlukom o proglašenju nezavisnosti od 3.6.2006. Crna Gora postaje nezavisna, a već sledećeg meseca (28.6.2006.) Generalna skupština UN donosi Rezoluciju o prijemu Crne Gore kao 192. članice.
Četrnaest godina od podnošenja tužbe ili osam meseci po odvajanju od Srbije, Međunarodni sud pravde 26.2.2007. godine donosi PRESUDU br. 91 kojom utvrđuje da Srbija nije izvršila genocid, ne navodeći razloge zašto nije odlučio i o optužbi Crne Gore za genocid.
Kako odgovornost za genocid ne zastareva - uz svesrdnu pomoć američke, britanske i nemačke ambasade - od Vlade i prozvanih funkcionera Crne Gore traži se da optužuju Srbiju i Srbe za genocid. Istovremeno, da bi se izbegla kontrola ili rasprava o legalnosti odluka privremenih i drugih međunarodnih sudova od Vlade se traži hitno donošenje zakona o zabrani negiranja genocida.
Fond za razvoj Demokratje