У суботу, док је цела Србија била блокирана протестима због „Рио Тинта“, Председник Вучић је колима отишао у лознички крај да разговара са незадовољним грађанима. За то време, очекивало се да заседа Влада, у покушају проналажења решења за блокаде какве у Србији нису виђене, о којима су сатима извештавали светски и домаћи медији.
У ишчекивању саопштења или интервенције Владе, тек увече око 19:10 на телевизији са националном фреквенцијом, појавила се Ана Брнабић - Председник Владе саопштавајући забринутим грађанима: „Управо сам дошла из странке, тамо сам била читав дан, гледала сам да ли су наши људи безбедни, да ли су наше просторије безбедне…“, напомињући да је "лаж" – да спорни закони имају било какве везе са Рио Тинтом.
У таквој атмосфери очекивало се и од Уставног суда, да по хитној процедуру одлучи о Иницијативи за оцену уставности Закона о референдуму Бр.: I Уо-177/21, поднетој 26.11.2021. године. Уместо Уставног суда, Председник Владе обавештава јавност да су оспорени закони потпуно у складу са Уставом, а да су неуставни захтеви да се ти закони ставе ван снаге. Да ли ће након овог саопштења Уставни суд морати да обуставити даљи поступак као сувишан, до сада није саопштено.
Уважавајући уставну и законску функцију и овлашћења Председника Владе – остаје утисак да су ти закони неуставни јер задиру у основна имовинска права грађана, гарантова Европском конвенцијом о људским правима, а такође гарантована и ставом 4. члана 5. Устава који гласи: „Политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи“ или ставом 2. члана 20. Устава: који гласи: „Достигнути ново људских и мањинских права не може се смањивати“.
Оспорени закони усвојени су без адекватне јавне и скупштинске расправе, у ситуацији када владајућа странка има 180 народних посланика, а спорни закони усвојени су гласовима 178 народних посланика. Поред тога, није постојала уставна или међународна обавеза да се донесу оспорени закони, и то неколико месеци пре ванредних избора заказаних управо због тога што у Скупштини нема опозиције.
У протеклом периоду земљишту обухваћеном Пројектом промењена је намена из пољопривредног у грађевинско, донет је прилагођен просторни план, Рио Тинто је већ откупио око 70% тог земљишта итд.
С обзиром да је за реализацију Пројекта потребно и преосталих 30% земљишта, а да власници не желе да га продају, Рио Тинто би вероватно годинама морао да води поступке како би постао корисник или власник земљишта обухваћеног "експлоатационим пољем".
Међутим, применом хитно донетог Закона о референдуму, који није донет због Рио Тинта, то земљиште би веома лако могло да се прогласи земљиштем од јавног интереса и да га Рио Тинто - у року од неколико дана - "откупи" од власника применом оспореног Закона о експропријацији, који такође није донет због Рио Тинта.
Истина је да се у Предлозима Владе као разлог за усвајање спорних закона не спомиње Рио Тинто, јер то није потребно када владајућа странка има 180 народних посланика, када нема јавну или скупштинску опозицију и када је за изгласавање тих закона потребно 126 гласова. У ситуацији када је Статутом предвиђена дисциплинска одговорност народних посланика, ако се не придржавају одлука страначких органа, скупштински кворум је увек загарантован. Иначе, без оспорених закона, цео Пројекат био би знатно успорен или онемогућен, а што је супротно и МЕМОРАНДУМУ О РАЗУМЕВАЊУ, који је 24.7.2017. године, у име Владе и у присуству Ане Брнабић, потписан у доброј вери са Рио Сава и Рио Тинто.
Фонд за развој Демократије